Na Fakultetu za fiziku Sveučilišta u Rijeci obranjen je prvi doktorat u povijesti riječkog visokoškolskog obrazovanja iz područja teorijske fizike. Doktorsku disertaciju pod nazivom »Simetrije višeg spina i baždarni modeli« (»Higher-spin-like symmetries and gauge models«) obranio je Mateo Paulišić iz Pazina pod mentorstvom prof. dr. Predraga Dominisa Prestera.
Zamolili smo ga za kratki osvrt te objašnjenje njegovog doktorskog rada, a s obzirom da je čakavski jezik proglašen jezikom, poigrali smo se malo i dobili njegovu zanimljivu izjavu:
– Jedan kolega z dela mi je da ideju, da napišen sažetak doktorata na čakavsken, aš da je anke njegova žena za grobničke novine tako napisala kad je doktorirala. Pak san odluči provat to izvest. Ča uopće delaju teoretski fizičari? Dosta tega ča vidimo oko sebe se more opisat z matematikon.
Na primjer, ja moren videt da ku nešto puštin z ruke, da će to past na pod. Ali ku znan malo već matematike, onda moren napisat jušto u milisekundu kad će bit na jušto kojen milimetru. I sad, teoretski fizičari, njima je puno zanimljivija ta formula za padanje, nego to ča je nešto zapravo palo. Jer, ta ista formula, nju moren upotrijebit koliko god puti ću, vajk će bit ista i vajk će bit jušta.
To je meni jena od jačih motivacija. Zač ta neka formula ku napišen na papir toliko dobro opisuje sve ča vidin? Kroz povijest fizike smo svašta rivali opisat z matematikon, tako da sad imamo formule za reć kako se najmanje moguće čestice trupaju i ča se desi, a znamo i reć kako se najveće galaksije miču, i kako se svemir povećava!
Ali ni nan dosta, aš ta naša fascinacija z formulama gre i dalje, i želimo znat zač tako dobro delaju. Jena stvar ku smo skužili je da su neke formule tako dobre zato aš imaju neku simetriju! Na primjer, ona formula za padanje, istu će nan stvar reć i danas i jutre. To znači da je simetrična u vremenu – mi gambijamo vrijeme u formuli, a ona ostane ista. To je simetrija.
Simetrije su nas navadile čuda stvari, i rivali smo doć skroz do razine da objasnimo zač postoji električna i magnetska sila. Razlog je simetrija “faze” (tu gambijan neku fazu u formuli, kao da obrnen batun za stanice na radiju, a formula ostane ista). I ne samo to, nego mi ta simetrija još i reče da će u mojin pokusima vajk bit sačuvan naboj – koliko san ime pozitivnih i negativnih česticah na početku, siguro ću toliko imet i na kraju! Za mene, moćno! To se, čisto usput, zove Noetherin teorem.
Benj, sad smo našli zač postoji ta elektromagnetska sila. I mi toj sili damo broj – spin 1. Ča pak s tin? Taj spin, on nan govori koliko puti moramo nešto obrnut, a da bi ostalo isto. Na primjer, škudelicu za kafe jedanput moran obrnut za cijeli krug da bi mi izgledala isto – škudelica za kafe ima spin 1.
Neke stvari moran obrnut za samo pol kruga – one imaju spin 2 (to se broji nopak). Elektromagnetska sila ima spin 1. Na primjer, elektromagnetski valovi imaju takov profil da ih rabi jedanput obrnut oko smjera kretanja da izgledaju isto. Gravitacija ima spin 2. Ali sile od spina 3 zgoron nismo još otkrili. Moj doktorat je na temu “viših spinova”, ku je spin veći od 3.
Slično kao ča je bila ona simetrija faze za elektromagnetizam (spin 1), tako znan napisat formule za simetrije ke pripadaju višin spinovima. I to san prova napravit, i napisat ke teorije bi se pojavile ako bimo gledali i više spinove. Još je ljudi na svijetu ki se bave s tin problemon, zato aš još vajk nismo skroz siguri su li naše formule za gravitaciju vajk jušte, a ti viši spinovi se pojave na već mesti kad ljudi gredu gledat kako bi gravitacija bolje delala.
U doktoratu san tako napisa jenu teoriju ka ima sve spinove. Kroz moje istraživanje, doša san i do nekih dodatnih rezultati iz matematike pa je i to uključeno u doktorat. Kao i skoro sve u znanosti, ovo je jedan jako mali doprinos cijelemu području, ali su rezultati zanimljivi i nadan se da će se moć dalje iskoristit. Najbitnije za mene, bez obzira ča bude s teorijon, ja san se kroz ova leta jako čuda navadi!, zaključuje Mateo svoje izlaganje.
